Političke odluke i odgovornost: Od Sarajeva do Srebrenice

Povodom Dana Grada Sarajeva – 6. aprila, na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu
održana je konferencija “Političke odluke i odgovornost: Od Sarajeva do Srebrenice” koju su
zajednički organizirali Fakultet političkih nauka UNSA i Memorijalni centar Srebrenica.
Na konferenciji se govorilo o projektu “Transkripti genocida”, koji je realizirao Memorijalni centar
Srebrenica, ali i o različitim aspektima pitanja kažnjivosti i odgovornosti lica koja su kroz rad tzv.
Skupštine srpskog naroda u Bosni i Hercegovini/Narodne skupštine Republike Srpske od 1991. do
1996. godine podržavala, zagovarala i učestvovala u donošenju političkih odluka koje su za svoju
posljedicu, između ostalog, imale opsadu Sarajeva i genocid u Srebrenici.
Kada se govori o genocidu, govori se o apsolutnom zločinu, poručio je dekan Fakulteta političkih
nauka Univerziteta u Sarajevu prof.dr. Sead Turčalo, koji se zahvalio Memorijalnom centru
Srebrenica na saradnji i interesu da ovaj projekat bude predstavljen upravo na Fakultetu političkih
nauka.
Direktor Memorijalnog centra Srebrenica dr. Emir Suljagić govorio je o tome zašto je Dan Grada
Sarajeva odabran kao trenutak da se predstave Transkripti genocida, te pojasnio koliko je ovaj
projekat značajan, jer je dotad nominalno javne dokumente učinio dostupnim i lako pretraživim
svima. Dr. Dževad Mahmutović, predsjednik Upravnog odbora Memorijalnog centra u
Srebrenici, pojasnio je da se u transkriptima nalaze značajne informacije o opsadi Sarajeva i
događanjima u Sarajevu za vrijeme agresije.
Prof.dr. Edina Bećirević, profesorica i istraživačica u oblasti istraživanja genocida, govorila je o
aspektima poricanja genocida sa kojima se neprestano suočavamo u Bosni i Hercegovini i regionu.
Pojasnila je da transkripti ukazuju na to da su izvršioci genocida bili svjesni međunarodne
dimenzije genocida i moguće međunarodne intervencije, te su stoga nastojali promovisati narativ
prema kojem su za stradanja u Sarajevu i genocid u Srebrenici odgovorne žrtve.
Dr. Hikmet Karčić, istraživač u oblasti istraživanja genocida, govorio je o terminu “životni
prostor” koji se spominje više puta u transkriptima, te pojasnio da su članovi tzv. Skupštine srpskog
naroda u Bosni i Hercegovini/Narodne skupštine Republike Srpske bili veoma zainteresovani za
natalitet i demografska kretanja. Osvrnuo se na terminologiju koja se koristi u transkriptima, kroz
koju se, naveo je, uočava radikalizacija plana i genocidna namjera.
Na konferenciji je zaključeno da Transkripti genocida predstavljaju veoma značajan resurs za
interdisciplinarni pristup istraživanju genocida.

Saopstenje